Odgovori na žalbe na rezultate ispita u junskom ispitnom roku 2010

Žalba br.

Tekst žalbe i odgovor na nju

1
A7 - ne pise medijana, ali pise da je distribucija normalna, a na normalnoj distribuciji aritmeticka sredina i medijana se poklapaju
A10 - broj dece je i 0, a nigde ne pise da su svi imali vise od 0 dece.
D5 - ne vidim sta je nejasno u formulaciji stavke. Vrlo precizno je izneta komparacija dva udela u nekom vecem skupu. Od osobe koja se skoluje za sticanje fakultetske diplome se ocekuje da vlada gramatikom dovoljno dobro da razume znacenje dvoslozne recenice.
F7 - Pogresno ste napisali tekst tvrdnje. Ona ne glasi tako kako ste napisali, a inace se opet radi o sasvim preciznoj komparaciji. Ostalo je isto kao i za prethodnu tvrdnju.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Tuesday, June 15, 2010 11:37 PM
Subject: Žalba

Predmet: Pedagoška statistika, test MZ M-2 A-1S
 Tema žalbe: greška u ključu

Stavka A7 - Medijana muškaraca na broju dece je veća od medijane žena - u ključu je stavljeno da je tačan odgovor 1 ali u tabeli nemamo medijanu već Aritmetičku sredinu i standardnu devijaciju i medijanu ne možemo da računamo kad imamo Mean i std.deviation pa bi kao tačan odgovor bila tvrdnja 3.

Stavka A10 - U uzorku nema ispitanika bez dece - u ključu je stavljeno da je tačan odgovor 4 ali u tabeli se kaže da su ispitivani ljudi upisivali konkretne brojeve dece i smatra se da su svi ispitanici i muški i ženski imaju decu,pa bi prihvatljiv odgovor bio 1.

Stavka D5 - Udeo žena sa jednim detetom u ukupnom broj žena je veći od udela muškaraca sa jednim detetom u ukupnom broju muškarac- U ključu je stavljeno da je tačan odgovor 1 ali formulacija same stavke je nejasna i zbunjujuća pa bi prihvatljiv odgovor bio 3.

Stavka F7 - Kada bi se i broj ispitanika koji umeju da koriste kompjuter i onih koji ne umeju da ga koriste udvostručio,procenat ljudi koji umeju da koriste kompjuter se ne bi promenio - u ključu je stavljeno da je tačan odgovor 1 ali sama formulacija stavke nije jasna a i u tabeli nemamo procente da bismo videli da libi se procenat ispitanika promenio ili ne, pa bi prihvatljiv odgovor bila tvrdnja 3.

Stavka F10 -Više je onih koji nemaju kompjuter ali umeju da ga koriste,nego onih koji ga nemaju,ali nemaju da ga koriste -
u ključu je stavljeno da je tačan odgovor 1 ali sadržaj stavke je zbunjujuć i besmislen pa bi prihvatljiv odgovor bila tvrdnja 3.

Student II GODINE PEDAGOGIJE Jelena Stanković 523

 

2
E1 -  iz tabele vidimo da je 50 percentil 3, a i da je 75 percentil takodje 3. To je izmedju 25% uzorka, tako da i dalje nije 50. Mod nije bitan. Vi izgleda ne razlikujete percentile i procente (vise od 50 percentila ljudi!). Medjutim, sad vidim da sam smetnuo s uma da ispod tabele stoji da je maximum na skali 3, sto znaci da je i 100 percentil svakako 3, sto onda pokazuje da je tvrdnja tacna. Hm. 1 je zaista tacan odgovor, ali ne iz razloga koje ste vi naveli.
 
Zalba odbijena, ali je kljuc promenjen zbog uocene greske po drugom osnovu.
----- Original Message -----
Sent: Wednesday, June 16, 2010 12:12 AM
Subject: Žalba

Tvrdnja E1 - Na prvoj varijabli stupio bih u brak-bosnjak vidimo da 50 percentila iznose vrednost 3 kao i 75. percentil koji takodje iznosi vrednost 3, vidimo da ima vise od 50 percentila  ljudi koji imaju vrednost 3 sto takodje mozemo videti i iz moda koji iznosi vrednost 3, to ukazuje da je tacan odgovor pod 1  a vi ste naglasili da je odgovor 4, zasto?

Jelena Osmanovic 516

 

3
A3 - niste obrazlozili zasto mislite da tvrdnja nije tacna. Muskarci imaju manju SD od zena sto ih cini ujednacenijim
B6 - niste obrazlozili razlog za zalbu.
D1 -  niste obrazlozili razlog za zalbu.
D10 -  niste obrazlozili razlog za zalbu.
F7 -  niste obrazlozili razlog za zalbu.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Wednesday, June 16, 2010 5:36 PM
Subject: Žalba

Poštovani profesore, upućujem žalbu na test MZ M-2 A-1S iz predmeta pedagoška statistika. Mislim da postoje greške u ključu testa, a odnose se na sledeće tvrdnje: A3, B6, D1, D10, F7 za koje smatram da sam dala tačne odgovore.

Što se tice tvrdnje A3 moj odgovor je X(4), odnosno da se iz tabele ne može zakjlučiti da li je tvrdnja tačna ili ne, dok je u ključu odgovor T(1), odnosno da je tvrdnja u celini tačna.
Što se tiče tvrdnje B6 moj odgovor je N(2), odnosno da tvrdnja nije tačna, dok je u ključu odgovor T(1), odnosno da je tvrdnja u celini tačna.
 
Što se tiče tvrdnje D1moj odgovor je X(4), odnosno da se iz tabele ne može zakjlučiti da li je tvrdnja tačna ili ne, dok je u ključu odgovor  
T(1), odnosno da je tvrdnja u celini tačna.
 
Što se tiče tvrdnje D10 moj odgovor je T(1), odnosno da je tvrdnja u celini tačna, dok je u ključu odgovor N(2), odnosno da tvrdnja nije tačna.
 
Što se tiče tvrdnje F7 moj odgovor je N(2), odnosno da tvrdnja nije tačna, dok je u ključu odgovor T(1), odnosno da je tvrdnja u celini tačna.
 
Molim Vas da razmotrite moju žalbu. Hvala unapred.
Stojanović Arijana, br.indeksa 515.

4
A5 - zato sto broj dece ima realnu nulu, fixnu jedinicu mere i na njemu rade operacije mnozenja i deljenja - niko ne moze da ima manje od 0 dece (realna nula), osoba sa 3 deteta ima od osobe sa 2 deteta tacno onoliko dece vise koliko ima osoba sa 2 deteta od osobe sa jednim detetom (fixna jedinica mere). Takodje, ko ima 2 deteta ima duplo manje dece od osobe sa 4 dece (mnozenje/deljenje). Broj bilo cega, odnosno bilo koja mera nastala prebrojavanjem necega ispunjava racio uslove.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Wednesday, June 16, 2010 5:55 PM
Subject: Žalba


Pedagoška statistika
 
Test MZ M-2 A-1S
 
Stavka A5 - Varijabla koliko dece imate je na racio nivou merenja- kao tačan odgovor stavljeno je u ključu 1 ali volela bih da znam zbog čega kao tačan odgovor ne može da se prihvati tvrdnja 2.
 Student druge godine pedagogije 523

 

5
A5, A7, E1 - vidite odgovore na prethodne zalbe
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Wednesday, June 16, 2010 7:46 PM
Subject: Žalba

Pedagoška statistika-MZ M-2 A-1S
Htela bih da uložim žalbu za tvrdnje: A5 (Vi ste u ključu stavili da je tačan odgovor pod 1, a ja mislim da se to ne vidi iz tabele);A7( mislim da je tačan odgovor da se ne vidi iz tabele, odnosno a4);E1( Vi ste stavili da je netačno, a ja mislim da je tačno)

6
A4 - Ukupan broj dece je prosek x broj ispitanika. Kako muskarci i imaju veci prosek i ima ih vise u uzorku, lako je zakljuciti da imaju i veci ukupan broj dece. Proizvod dve vece vrednosti je uvek veci od proizvoda dve manje vrednosti.
A10 - otkud znate da ne postoji. Ispitanik bez dece je covek koji ima 0 dece, a vi ne znate da neko nema vrednost 0.
B6 - vi brkate velicinu koeficijenta korelacije i statisticku znacajnost. To su razlicite stvari, sedite i naucite
C9 - ta nejasnoca ne utice na odgovor, jer nemate podatke o broju ispitanika ni pojedinacno ni zajedno. Kako god interpretirali ovu tvrdnju odgovor je isti.
D2 - varijabla broj dece je na racio nivou merenja onda kada sadrzi podatke o konkretnom broju dece. Kada je jedna kategorija "jedno dete", a druga "3 do 5", to nije racio nivo, jer nema realnu nulu (najniza vrednost je jedno dete), a nije ni intervalni jer jedinica mere nije fixna (jedno dete naspram 3do5  - na jednom delu skale jedinica mere je pojedinacno dete, a na drugom kraju troje dece).
D6 - ne razumem ovo za broj 1. U tabeli vam stoji da 5 i vise dece ima 12 zena. Moguce je da samo jedna od njih ima sedmoro dece, ali to se iz tabele ne vidi.
e7 - majko mila! Sta vam je to "percentilna medijana" i gde ga to u tabeli vidite. Isto tako - sta vam je to "prosek njene medijane". Sta je prosek medijane? I sta je percentilna medijana? Ovo su ocigledno besmisleni pojmovi.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
From: Ana Krstic
Sent: Wednesday, June 16, 2010 10:56 PM
Subject: zalba

Uvazeni profesore, saljem Vam zalbu za test iz pedagoske statistike pod nazivom MZ M-2 A-1S, smatra da postoje greske u kljucu za sledece tvrdnje: A3, A4, A10, B6, B8, C9, D2, D6, E7 i F7.

Za tvrdnju A4 smatram da postoji greska u kljucu jer se u datoj tabeli ne moze videti ukupan broj dece tj suma, zbir.

Za tvrdnju A10 smatram da postoji greska u kljucu jer u datoj tabeli ne postoji ispitanik koji nema decu.

Za tvrdnju B6 smatram da postoji greska u kljucu jer tvrdnja kaze da su sve korelacije statisticki znacajne a postoje korelacije u tabeli koje su vece od 0,05.

Za tvrdnju B8 smatram da postoji greska u kljucu jer tvrdnja kaze da je prikazano vise varijabli sa upitnika FIBI nego sa upitnika BFI, a iz date tabele vidimo da sa upitnika FIBI imamo dve varijable dok sa upitnika BFI imamo pet varijabli.

Za tvrdnju C9 smatram da je lose formulisana tj nejasno jer ne znamo da li se misli na kontrolnu i ts grupu zajedno ili ponaosob, ali na sta god od ove dve stvari da se odnosi mislim da nije tacna, jer i ponaosob i zajedno imaju vecu aritmeticku sredinu ( koja je u ovom slucaju oznacena sa X ) od depresivne grupe.

Za tvrdnju D2 smatram da postoji greska u kljucu jer varijabla broj dece moze da bude na racio nivou, racio nivo ima apsolutnu nulu sto nam dozvoljava da mnozimo i delimo brojeve i mozemo videti koliko puta je jedna vrednost veca ili manja od druge. Uostalom znamo da postoje ljudi koji nemaju nijedno dete.

Za tvrdnju D6 smatram da postoji greska u kljucu jer u tabeli ne postoji broj 1 koji bi ukazao na zenu koja ima sedmoro tj pet i vise dece.

Za tvrdnju E7 smatram da postoji greska u kljucu jer u tabeli vidimo da je vrednost percentilne medijane sedme varijable jednak vrednosti proseka njene medijane ili da su obe 1, 0000.

7
A5 - naravno da mozete. Slaganje nije strucni statisticki termin niti to pretenduje da bude, ali se ocekuje da studenti razumeju govorni srpski jezik. A slaganje nije retka rec, pa da kazete da je ne znate. Procenti varijanse su karakteristicni korenovi izrazeni kao procenti i oni treba da se slazu sa karakteristicni korenovima izrazenim kao kolicina varijanse. Ako na jednom mestu imate da je jedan kk tek nesto veci od drugog izrazen kao kolicina varijanse, a pored pise da je 3x puta veci kad se izrazi preko procenata, to je ocigledno neslaganje.
A5 - saberite karakteristcne korenove. KK su izrazeni u kolicini varijansi standardizovanih izvornih varijabli. Svaka izvorna varijabla ima varijansu 1. Kad bi ovo bilo tacno zbir kk-ova ne bi nikako mogao da bude veci od 25, a ovde vidimo da je samo za prikazane faktore preko 30, a i to je svega oko 37% ukupne varijanse izvornih varijabli.
e5 - menhetn i euklidska su jednake u situaciji kada razlika izmedju tacaka postoji samo na jednoj dimenziji, ma kolika ta razlika bila. Vi ovde ne vidite na koliko dimenzija postoji razlika izmedju ovih tacaka.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Wednesday, June 16, 2010 11:54 PM

Pozdrav profesore! Ovo je ZALBA NA KLJUC sa tacnim odgovorima, multivarijantna statistika MZ M-58 A-1S. Zamolila bih vas da mi date objasnjenja za pojedine tvrdnje.
Tvrdnja A2. Da li mozemo za procente varijanse i karakteristicne korenove govoriti da se SLAZU odnosno NEslazu. Da li su to statisticki termini? U kljucu stoji da je odgovor tacan ali ja mislim da je besmislen.
Tvrdnja A5 Kako mozemo saznati da upitnik ima vise od 25 stavki? Nisu nam dati nikakvi podaci o tome koliko ima stavki, jedino sto mozemo da utvrdimo je da ih ima 5 ili vise od 5, onoliko koliko ima i faktora.
Tvrdnja E5 Mislim da je tvrdnja netacna. Koji su uslovi potrebni, odnosno kada ce euklidska udaljenost biti jednaka blok udaljenosti. Da li ce blok udaljenost biti jednaka euklidskoj onda kada su sve razlike izmedju kordinata jednake 0 osim jedne koja je jednaka 1. Da li tek tada mozemo da govorimo o jednakoj udaljenosti izmedju euklidske i blok udaljenosti? Posto je ovde udaljenost izmedju varijabli 76,4 onda eukllidska u nece biti sigurno jednaka blok udaljenosti. Jos nesto, ukoliko je distribucija varijabli normalna, da li to ima uticaj na udaljenosti izmedju varijabli?

8
F1 - sve metode omogucavaju jednacenje testova koji imaju jednak predmet merenja, ali neke omogucavaju i jednacenje testova koji imaju razlicite predmete merenja. Ovu tvrdnju ste izvukli iz konteksta i pogresno interpretirali iz cega zakljucujem ili da me zezate ili da bi trebalo ozbiljno da reevaluirate stepen razumevanja gradiva koje ste ucili...
B4 - t skala je intervalna i mere koje se razlikuju za isti broj jedinica ukazuju na isti stepen razlike u izrazenosti osobine.
B6 - 31% uzorka je i od 69 percentila pa nagore.
A6 - sta god da je, 20 ajtema je premalo za banku ajtema za KAT koliko god da predmeta merenja ima.
E2 - Gutman stvarno ima imaz/antiimaz model, ali pitanje se odnosi na Gutmanove skale, a ne na imaz/anitimaz. Kod Gutmanovih skala imate poznatu diskriminativnost i tezinu i definisan KKS svake stavke i skala se gradi preko toga, a pri tom ne sabirate odgovore da bi dosli do kon rezultata, vec imate drugaciji model za dobijanje rez. To definitivno nije KTT, nego TSO.
E1 - skala koja to radi se zove semanticki diferencijal i deo vam je obavezne literature!
D8 - curenje podataka nije manifestacija prava na kategorizaciju koja najmanje stigmatizira. Ovo pravo se odnosi na pravo ispitanika da mu ne dodeljuju uvredljive i omalovazavajuce kvalifikacije u izvestajima, ako postoje vrednosno neutralni.
C5- majko mila! Pod hitno da procitate razliku izmedju normativnih i kriterijumskih testova! Kod kriterijumskih se ne poredi sa uzorkom nista.
A10 - diskriminativnost je onaj stepen nagnutosti KKS. Ne znam kakve to ima veze sa ovim sto pisete.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Thursday, June 17, 2010 12:37 AM
Subject: Žalba, Principi psiholoskog testiranja (PPT), MZ M-12 A-1S, (greška u ključu), Jun 2010

Žalba

Predmet: Principi psiholoskog testiranja (PPT)

test na koji se žalba odnosi: MZ M-12 A-1S

tema žalbe: greška u ključu.

Ispitni rok: Jun 2010

Datum ispita: 15.06.2010.

Profesore Doc Hedrih,

zamolio bih Vas da razmotrite ovu zalbu na sledece tvrdnje,

ispit PPT MZ M-12 A-1S, Jun 2010.

Zahvaljujem Vam se na odvojenom vremenu.

opis elemenata na kojima se zasniva žalba:

F1. Ekvipercentilna metoda jednacenja testova omogucava jednacenje testova koji imaju JEDNAK predmet merenja.

Kljuc: tacno, T(1)

Ovde sam odgovorio netacno, N(2).

U knjizi pise, Prof. Fajgelja na 418.strani stoji citiram:

“EKVIPERCINTILNA I LINEARNA METODA OMOGUCAVAJU JEDNACENJE TESTOVA KOJI IMAJU RAZLICIT PREDMET MERENJA.

B4. Osoba koja na Takmicenju sa drugima ima t skor 55 se, po stepenu izrazenosti ove osobine, od osobe koja ima t skor 50 razlikuje tacno za onoliko koliko se osoba sa t skorom 50 razlikuje od osobe sa t skorom 45.

Kljuc: tacno, T(1).

Stavio sam Netacno N(2).

Ako se gledaju percentili razlika je ista (19-19), tj isti procenat ima vrednosti t 45-50 i 50-55. ALI, pitanje se odnosi na stepen izrazenosti osobine “Takmicenje sa drugima”. Tu u tabeli nije ista razlika. -6 (45-50) i +5 (50-55). Osoba koja ima t skor 55 se NE razlikuje tacno za onoliko od osobe sa t skorom 45.

B6. 31% uzorka ima na Takmicenju sa drugima ima vrednost 65 ili vecu.

Kljuc: tacno, T(1) 

Stavio sam netacno, N (2) jer u tabeli stoji: 31% uzorka (0,31 percentila) na t skali od 45.00 ima vrednost  54,00 na Takmicenju sa drugima. Vrednost od 54,00 prikazana u tabeli je manja od 65,00.

A6. Banka ajtema iz koje je ovo dobijeno ima manje od 20 ajtema.

Kljuc: NETACNO, N(2).

Ja sam stavio X(4), ne vidi se iz tabele, jer nigde nemamo podatak koliko je testova Zika ukupno radio. Znamo samo da je na svakom testu odgovarao na do 10 ajtema. Pitanje je nejasno jer se ne zna da li se ovde misli na banku ajtema po jednom testu iz cele zbirke / seta testova ili za Banku ajtema za ceo test koji u sebi sadrzi vise testova?

E2.Gutmanove skale su zasnovane na KTT.

Kljuc: netacno, N(2).

Ja sam stavio tacno, T(1) jer sam naucio da Gutman ima model imaz-antiimaz koji je zasnovan na KTT. Dakle Gutmanove skale sustinski jesu zasnovane na KTT.

U knjizi stoji da su Gutmanove skale nasle primenu u TSO modelima i da se danas malo koriste u praksi (545. str).

E1. Kod likertovih skala ispitanici dobijaju zadatak da neku rec razvrstaju u seriji kontinuuma koje cine polarni atributi.

Kljuc: netacno N(2).

Ja sam stavio besmisleno B(3) jer bar ja do sada nisam naisao skalu koja to radi. Likert je skala samoprocene. Stepen slaganja sa odredjenom tvrdnjom. Ako postoji skala koju smo ucili i koja to radi onda je kljuc OK. Ako ne onda je ova tvrdnja besmislena jer se ne poziva na neku drugu konkretnu skalu.

D8.Pravo na kategorizaciju koja najmanje stigmatizira, znaci da je psiholog duzan da cuva u tajnosti sve podatke koji su nepovoljni ili neprijatni za ispitanika.

Kljuc: netacno, N(2).

Odgovorio sam tacno, T(1).

U knjizi stoji  na 639-640.strani da je ovo uvedeno jer su psiholoski izvestaji cureli u javnost. Psiholog u korist stranke “ublazi” tekst i koristi sto manje stigmatizirajucih termina. Lekari koriste latinske izraze.

Mislim da na taj nacin ipak drzi tajnosti sve nepovoljne podatke. Oni su dostupni samo strucnim licima ili pravosudju.

C5. Kod kriterijumskih testova, rezultat ispitanika na testu se interpretira poredjenjem sa rezultatima ispitanika iz standardizacionog uzorka.

Kljuc: netacno N(2).

 Ovde sam stavio tacno, T(1) jer mi se cini i logicno je da kriterijumski testovi upravo to rade. Za kriterijum se uzima standardizacioni uzorak koji uporedjujemo sa rezultatima ispitanika.

 A10. Diskriminativnost svih koriscenih ajtema je jednaka.

Kljuc: X(4) ne vidi se iz tabele.

 

Ja sam stavio tacno, T(1) jer sam posao od pretrpostavke da su svi kandidati bili isto tretirani i da nijedan od kandidata nije bio u prednosti ili u zaostatku pri resavanju testa u odnosu na druge. Logicno je da je diskriminativnost ISTA.

Sa velikim postovanjem,

Vas student

Draganovic Danilo 1196

9
A10 - i razliciti ajtemi mogu imati jednaku diskriminativnost.
B1 - besmisleni statisticki pojam se pominje. Kako mozete da li je primenjivano ili nije nesto, sto se ne zna sta je. Da bi ustanovili da nesto nije, morate da znate sta to nesto jeste. Procitajte uputstvo za test.
D7 - ne, ako je ispitanik dete ili poslovno nesposoban iz drugog razloga.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Thursday, June 17, 2010 10:21 AM
Subject: zalba

Ivana Djordjevic, 1198
Zalba za PPT:
A10 - tacno 4, odgovorila sam 2.
Netacno je da je diskriminativnost jednaka, zato sto ni jedan ispitanik nije imao skroz isti set ajtema. 
B1 - tacno 3, odgovorila 2.
Pitanje je da li je ili nije primenjen nacin, znaci ili je odgovor da ili ne.
D7 - tacno 2, odgovorila 1.
Zar ne bi trebalo da bude validna?

10
A7 - vidite odgovor na prethodne zalbe
F1 - Ako 41 ume, a 27 ne ume to znaci da vecina ume.
F3 - i ta tvrdnja je i priznata svima. Ne razumem na sta se zalite?!
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Thursday, June 17, 2010 9:45 PM
Subject: Zalba

Test MZ M-2 A-1S
Postovani profesore moja zalba se odnosi na tvrdnje:A7,F1 i F3.
A7-ja mislim da se odgovor na ovu tvrdnju ne vidi iz tabele.
F1-ovde se ne zlazem sa odgovorom da vecina ljudi ume da koristi internet,ja mislim da je tvrdnja netacna jer vecina ne ume da koristi internet.
F3-a odgovor na ovu tvrdnju sam nesumice dala da ne bi ostalo prazno polje,a vi ste rekli da ne odgovaramo na ovu tvrdnju.
Vanja Velickovic 541-student II fodine pedagogije!

 11
A3 - SD je mera razlika unutar jedne grupe, tj. unutargrupne ujednacenosti rezultata, a muskarci imaju manju SD od zena sto ih cini medjusobno ujednacenijim.
A7 - vidite odgovore na prethodne zalbe
C7 - kako nismo - a u sta spada SD? U mere varijabilnosti. To je bio naslov poglavlja - mere centralne tendencije i mere varijabilnosti!
D4 - zasto pol kad u tvrdnji jasno pise "od svih isp sa jednim detetom"
D7 - 10,5 je procenat muskaraca sa jednim detetom u odnosu na sve muskarce, ne u odnosu na sve iz uzorka.
D10 - procitajte uputstvo za test, pod Vazno, tacka 6.
E4 - to se vidi iz moda koji je prikazan.
E5 - broj nedostajucih odgovora vam je prikazan u drugom redu odozgo.
F3 - pa i uvazio sam. Na sta se zalite?
 
Zalba odbijena.
 
----- Original Message -----
Sent: Thursday, June 17, 2010 11:10 PM
Subject: Zalba

Postovani profesore, smatram da neke od tvrdnji mogu imati I drugaciji odgovor, pa Vas, shodno tome, molim da razmotrite moja obrazlozenja. Radi se o tvrdnjama: A3.,A7.,C7.,D4.,D7.,D10.,E4.,E5.,F3.,

A moja obrazlozenja glase ovako:

A3.- nije prikazano vise grupa ispitanika, pa da se standardne devijacije uporede, odnosno ne moze se ustanoviti da su muskarci MEDJUSOBNO ujednacejniji od zena, pa je moj odgovor zato bio pod 4- ne vidi se iz tabele

A7.-mediana nije prikazana u tabeli. Ona se moze izracunati preko aritmeticke sredine koja jeste prikazana, ali, kao sto rekoh, mediana ipak nije prikazana, tako da smatram da odgovor pod 4 moze da bude prihvacen

C7.-nismo pominjali variabilnost,ni na vezbama, pa sam, kao sto ste naglasili(u testu), za pojmove koje u statistici nismo obradili, odgovorila pod 3

D4.-posmatrajuci pol, sa tabele sam ocitala da muskarci cine 10,5 % onih koji imaju jedno dete. Dakle, zato je moj odgovor bio pod 2

D7.-kao sto sam vec pomenula u prethodnom obrazlozenju, ocitavajuci tabelu uvidela sam da je procenat muskaraca koji ima jedno dete 10,5.

D10.-u tvrdnji nije naznaceno da se radi o ispitanicima, o ljudima iz uzorka, vec su ljudi pomenuti uopsteno, (“Od Svih ljudi sa dvoje dece 52,1 % su muskarci.), pa shodno tome tvrdnju smatram besmislenom

E4.-posto 100. percentil nije prikazan, ne moze se tvrditi da li je ili nije najveci  broj ispitanika na trecoj varijabli zaokruzio vrednost 2. To se iz tabele ne vidi

E5.-zbog 100. percentila koji nije prikazan, ni tabela nije potpuna tako da se ne moze videti iz nje koliko ispitanika nije dalo odgovor na cetvrtoj varijabli, mozda je, pored onih 70 bilo jos onih koji nisu dali odgovor

F3.-za ovu tvrdnju ste na ispitu naglasili da cete uvaziti svaki odgovor

Unapred zahvalna Marina Milicevic, br.indeksa 521, departman za pedagogiju (Pedagoska statistika)

 12
E1 - vidite odgovore na prethodne zalbe. Za ovo ostalo ne razumem razlog za zalbu. To sto navodite je neka nejasna instrukcija - kako da uzmete u obzir nesto cega nema. Ne shvatam.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Thursday, June 17, 2010 11:16 PM
Subject: Zalba

test MZ M-2 A-1S
Profesore izvinjavam se sto tek sada saljem zalbu ali nisam ranije imala pristup internetu. Tacnije danas sam u toku dana poslala jednu ali nisam stavila obrazlozenje:
sto se tice tvrdnje e1 mislim da i bez obzira na to sto u tabeli nije prikazan 100 percentil ima vise od 50 % ljudi koji imaju vrednost 3, jer je i na 50 i na 75 percentilu imaju vrednost 3 tako da i ako ljudi na 100 percentilu imaju manju vrednost opet vise ljudi ima sa vrednost 3.ja nisam sigurna u ovo ali sam isla tom logikom. Takodje je doslo do zabune, na ispitu sam pitala asistentice da li u obzir uzimamo 100 percentil one su rekle da ne-vodjena time napisala sam da su tvrdnje E1,E2,E3 tacne,a ne da se ne vidi iz tabele kako pise u kljucu. Ja imam 66,68% tako da ako mi prihvatite ove zalbe tj. tvrdnje zajedno sa onom zalbom od danas ja bih mogla da polozim.
Unapred hvala i izvinjavam se jos jednom
Sanja Jovanovic 532
 

 13
A3 - vidite odgovore na prethodne zalbe. Sta su vam to SD muskaraca medju sobom?
A7,C7,D4,D7,D10, E4, F3, F7 - vidite odgovore na prethodne zalbe
E2 - ne razumem sta vam tacno znaci zanemariti 100 percentil, kad taj nije ni prikazan.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Thursday, June 17, 2010 8:31 PM
Subject: Zalba

Postovani profesore, smatram da neke od tvrdnji mogu biti odgovorene i na drugaciji nacin, pa Vas molim da razmotrite i ove nacine na koje mislim da se mogu resiti.

 Radi se o tvrdnjama A3, A7, C7, D4, D7, D10, E2, E3, E4, F3, F7,

Smatra da pod :

A3.- Iz tabele se ne vide standardne devijacije muskaraca medjusobom, vec samo muskaraca i zena. Smatram da je ovde tacan odgovor pod cetiri kao sto sam predhodno navela.

A7.- Medijana se ne vidi iz tabele. Preko aritmeticke sredine moze se utvrditi medijana, ali ipak ona se ne vidi iz tabele i mislim da adekvatan odgovor moze da bude i pod cetri.

C7.- Varijabilnost nismo ucili, nismo je presli na vezbama, pa sam shodno Vasem objasnjenju da kad neki izraz iz statistike nismo obradili stavimo broj tri.

D4.- Iscitavajuci iz tabele muski pol cini 10,5% onih koji imaju jedno dete, a ne 37,3%, kao i

D7.- Od svih ljudi u uzroku muskarci sa jednim detetom cine 10.5%, tako da smatram da je odgovor pod jedan.

D10.- U tvrdnji nije naznaceno da se misli na sve ljude iz uzorka, ili ispitanike, vec generalno na sve ljude, pa je zbog toga moj odgovor pod tri.

E2.- Po savetu asistentkinje u ovoj tvrdnji treba zanemariti 100.-pi percentil i treba smatrati zavrsnim 75.-pi percentil koji je prikazan u tabeli, a to isto vazi za tvrdnju E3, pa je stoga moj odgovor na ove obe tvrdnje pod jedan.

E4.- Smatram da se ovo ne vidi iz tabele.

F3.- Cuvsi da ste naglasili na ispitu da cete prihvatiti bilo koj odgovor na ovu tvrdnju, zbog stamparske greske odgovorila sam nasumice.

F7.- Smatram da je ovo besmisleno, posto dok smo vezbali testove sa Vama nismo naisli ni na jednu slicnu tvrdnju.


Unapred hvala, student druge godine pedagogije ( pedagoska statistika ), Kaca Mitrovic 524

 14
A2,A5- vidite odgovore na prethodne zalbe.
 
Zalba odbijena.
----- Original Message -----
Sent: Thursday, June 17, 2010 8:23 PM
Subject: Zalba na kljuc testa

Zalba na kljuc sa tacnim odgovorima, test MZ M-58 A-1S, multivarijantna statistika.
  Postovani profesore, molim Vas da sagledate eventualne mogucnosti za korekciju rezultata mog testa i to za sledece tvrdnje:
  Tvrdnja A5 glasi: ''Upitnik FIBI (cije stavke predstavljaju izvorne varijable koje su ovde koriscene) ima vise od 25 stavki.'' Po kljucu odgovor na ovu tvrdnju je ''tacan'', dok je moj odgovor na istu tvrdnju ''ne vidi se iz tabele''.
  Obrazlozenje za moj odgovor je: Nigde iz tabele se ne vidi da ima vise od 25 stavki, vec da postoji 5 ili vise od 5 stavki, ali ne vise od 25. Te Vas iz tih razloga molim da proverite kljuc za ovu tvrdnju.
  Tvrdnja A2 glasi: ''Procenti varijanse i karakteristicni korenovi, dati u tabeli, se ne slazu.'' Po kljucu odgovor na ovu tvrdnju je ''tacan'', dok je moj odgovor na istu tvrdnju ''besmislen''.
  Obrazlozenje za moj odgovor je: Da li uopste mozemo govoriti o tome da se navedeni termini, procenti varijanse i karakteristicni korenovi, slazu ili ne?
Katarina Kuzmic, 1345