Odgovori na žalbe na rezultate kvalifikacionih delova ispita jul 2008
| Žalba br. | Tekst žalbe i odgovor na nju |
| 1) |
A3 - u pravu ste. Moja greska. Ispravio sam. A6 - racunati takav percentilni rang nije narocito prakticno korisno, ali nije nedopusteno statisticki. Ova tvrdnja ne ispunjava ni jedan od uslova za besmislenost definisanih u uputstvu i zato ne mogu da prihvatim besmisleno kao odgovor. A7 - i ovde ste u pravu. Ispravio sam. C3 - ispod tabele pise da treba pretpostaviti da je distribucija varijable fr idealno normalna. U takvim uslovima medijana i AS se poklapaju. Posto je prosek predvidjenih vrednosti varijable jednak AS varijable (sto se vidi iz toga da je prosek reziduala 0) sledi da je i medijana varijable fr jednaka proseku predvidjenih vrednosti varijable fr. Dakle, dve od ove 4 zalbe su vam prihvacene i to su veoma dobra zapazanja. Studenti koji studiraju po Bolonji za pronalazenje gresaka u kljucu tipicno dobijaju poene. Medjutim, kako vi niste student koji studira po Bolonji, te onda ne mozete skupljati poene, a imajuci u vidu i to da vam nakon ovih promena u kljucu nedostaje samo jedan tacan odgovor za prolazak, odlucio sam da demonstraciju znanja koju ste pokazali u ovoj zalbi tretiram kao ekvivalentnu tom nedostajucem poenu, te da vam onda stoga administrativno dodelim taj nedostajuci poen. Ovim ste prosli ispit iz Statistike u psihologiji. Zalba delimicno usvojena.
|
| 2) |
Pogledajte odgovore na prethodne zalbe. E5 - velicina razlike izmedju AS se tipicno i izrazava preko koeficijenta pointbiserijske korelacije. Ne vidim poentu zalbe. A niste nista ni obrazlozili. Zalba odbijena.
|
| 3) |
U pravu ste.
Zalba usvojena.
|
| 4) |
C3 - u kljucu i pise 4. Pogledajte opet.
C7 - broj ispitanika mora da bude bar za
jedan veci od broja nizova i onda razlika izmedju distribucija na ovom
testu ne bi bila znacajna. Ovde je razlika sa 55 nizova i te kako
znacajna.
Zalba odbijena.
|
| 5) |
Proverio sam. U vasem listicu stoje dvojke.
Ispravno je uneseno.
Zalba odbijena.
|
| 6) |
C10- Za sve sto je na visem nivou merenja
mozete da koristite i tehnike koje zahtevaju nizi nivo merenja. Kao sto
znate podaci na visim nivoima merenja ispunjavaju i sve uslove za nize
nivoe merenja.
E5 - Tvrdnja kaze da je razlika izmedju AS
ove dve grupe visoka. To je sasvim OK tvrdnja. Zalbu niste
adekvatno argumentovani.
Zalba odbijena.
|
| 7) |
Da u pravu ste. Tu je skroz bila greska.
Program je tu poredio broj 3 sa brojem 6, a ne tacan odgovor sa brojem
ispitanika. Ispravljeno.
----- Original Message -----
|
| 8) |
A6 - te koordinate su vrednosti ispitanika
na varijablama.
A8 - ajde probajte sami. Zamislite da imate
dva klastera sa po jednim ispitanikom. Napravite sve moguce parove
(vodite racuna o tome da primetite koliko je to tacno parova kad imate
ukupno dva ispitanika) i vidite da li mogu da se dobiju razliciti
rezultati. Iznenadice vas to otkrice.
B9, B10 - da je odnos linearan onda bi
vrednosti jedne varijable linearno rasle ili opadale sa vrednostima
druge. Tj. AS bi redom ili rasle ili opadale. To vazi za AS, ali ne i za
SD.
C6 - matrica interkorelacija prediktora
sadrzi samo korelacije izmedju prediktora, a ne njihove korelacije sa
bilo kakvim rezidualima. Kad je matrica interkorelacija matrica
identiteta onda su reziduali predvidjanja jedne od varijabli iz te
matrice na osnovu drugih iz te matrice 1, a ne 0. Medjutim, ovo u tabeli
nisu ti reziduali, nego reziduali predvidjanja kriterijuma na osnovu
prediktorske funkcije. To su skroz razlicite stvari. Tako da matrica
intekorelacija prediktora moze da bude bilo kakva, pa i matrica
identiteta.
C10 - vidimo da je koriscena linearna
regresija, a kad su ispunjeni uslovi za nju, ispunjeni su i za U test.
E6 - bila je greska u programu, ispravio
sam. Vidite ranije zalbe.
D5 - nije mi jasno to sto tvrdite. Prve tri
kanonicke kompnente iz tog skupa objasnjavaju 68% varijanse varijabli iz
tog skupa i to jasno pise.
E9 - a na osnovu cega vi to smatrate da je
netacno? Zalbu koju iznosite ste duzni da argumentujete. Izmedju dve
grupe zeceva nema razlike u vremenu, pa je zato i F 0, jer je F
varijansa izmedju/varijansa unutar grupa. POsto je ovde varijansa
izmedju grupa 0...0 je manje od 1.
Zalba odbijena.
|
| 9) |
A10 - Menhetn udaljenosti ne mogu da budu
manje od Chebysevljevih, kako god menjali koordinate.
B1- Da postoji linearna povezanost
aritmeticke sredine bi ravnomerno rasle ili opadale sa promenom
vrednosti ove druge varijable. Ovde to nije slucaj.
C2 - Minimum je ovde najmanja predvidjena
vrednost, dakle najmanja vrednost prediktorske funkcije, a ne
kriterijuma.
C7 - Ne razumem osnov i arguemntaciju vase
zalbe. Tvrdnja je tacna - maximalni rezidual je vise nego 2 puta veci od
SD reziduala.
C8 - Ne vidi se nigde, ali se vidi da nije
1, jer da jeste reziduali bi bili 0. Naucite korelacije!
C10 - vidite odgovore na prethodne zalbe
E1 - ne pise da bi trebalo nego da bi bilo
ispravno, sto znaci da ne bi bilo pogresno.
E5 - u pravu ste. Greska. Ispravljeno.
E7 - Prosek obucavanih veverica je jednak
90-om percentilu neobucavanih. To znaci da 10% neobucavanih veverica
trci brze od prosecne obucavane veverice, a ko zna koliko jos njih
neobucavanih trci brze od najsporije obucavane.
F6 - ima dve diskriminativne funkcije, a
broj diskriminativnih funkcija je ili broj kategorija-1 ili broj
prediktora. Ovde ocigledno ima mnogo vise od dva prediktora...
F9 - Korelacija funkcije sa kriterijumom je
statisticki znacajna. Ona to ne bi bila kad ne bi mogla da razlikuje bar
dve grupe medjusobno.
Zalba delimicno usvojena.
|
| 10) | |
| 11) | |
| 12) | |
| 13) | |
| 14) | |
| 15) | |
| 16) |