Statistika u psihologiji

MZ M-26 A-1S, maj 2006

Ime i prezime:                   Broj indexa:

            Ispod svake od tabela u prilogu dat je niz tvrdnji. Potrebno je da pažljivo pročitate svaku i da nakon toga (takođe za svaku) označite odgovarajuće polje. Označite polje:

T(1) – ako se iz tabele može videti ili zaključiti da je tvrdnja u celini tačna.

N(2) – ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), ali se iz tabele može videti ili zaključiti da tvrdnja nije tačna.

B(3) – ako je tvrdnja besmislena tj.

a)ako je takva da savremene statističke tehnike i naučni postupci ne mogu ni teorijski dati podatak koji bi je potvrdio i/ili

b)ako je tvrdnja logički nemoguća ili gramatički besmislena i/ili

c)ako se u tvrdnji pominje neki nepostojeći-besmisleni statistički termin i/ili

d)ako se tvrdi da neki postojeći/smisleni statistički termin ima neku nemoguću vrednost (koju ne može da ima).

X(4) –ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), tj. takva da je moguće (makar i teorijski) postojećim statističkim i naučnim tehnikama dobiti podatak koji bi je potvrdio, ali se iz tabele ne može zaključiti da li je tvrdnja tačna ili ne (nema podataka o tome),

Važno:

1)Ni u jednoj stavki testa se ne pominje ni jedan smislen-postojeći statistički termin koji nije obrađen u literaturi (za ovaj kurs iz statistike) i/ili na nastavi.

2)Osim ako suprotno nije vidljivo iz tabele, pretpostaviti da su svi uslovi za primenu tehnike/tehnika koje su primenjene u datoj tabeli ispunjeni, tj. da su tehnike pravilno upotrebljene.

3)Statistički značajno, ako nije drugačije navedeno, znači statistički značajno bar na nivou 0,05.

4)Osim ako nije drugačije navedeno u konkretnoj tvrdnji, kada se govori o varijablama u tabeli (tako uopšteno), u njih se neće uračunavati varijabla koja deli uzorak u grupe (ako takva varijabla postoji – tj. ako je uzorak podeljen u grupe,čak i ako je njeno ime dato u tabeli).

5)Ako nije drugačije navedeno pretpostaviti da su vrednosti na varijablama pozitivno bodovane.

  Da biste položili ovaj deo ispita potrebno je da tačno odgovorite na bar 70% tvrdnji. 
A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
A1 Upitnik FIBI ima 5 stavki.
A2 Kada bi polovinu izvornih varijabli koje su ubačene u ovu proceduru pomnožili sam –1  rezultati u ovoj tabeli bi bili drugačiji.
A3 Peti faktor objašnjava 37,258% varijanse izvornih varijabli.
A4 Tehnika koja je ovde primenjena služi za smanjivanje broja dimenzija potrebnih za opisivanje nekog skupa entiteta (tako što identifikuje grupe varijabli  koje nose iste informacije).
A5 Tehnika koja je ovde primenjena »radi« preko korelacija (ili kovarijansi) i to tako što izvorne podatke prvo pretvara u korelacije ili kovarijanse, pa onda s njima radi dalja izračunavanja.
A6 Svojstvena vrednost prvog faktora je 9,418.
A7 Prvi karakteristični intersekt drugog faktora je 6,574
A8 Kvadrat hipotenuze prvog faktora je bilinearan u prostoru preko 17%.
A9 Menhetn presek drugog i trećeg faktora je veći od svojstvene sredine četvrtog.
A10 U tabeli postoji greška – procenti varijanse i karakteristični korenovi se ne slažu

Varijabla

Zanimanj

AS

SD

F

znač.

koja od koje grupe se razlikuje

Konceptualni stil odlučivanja

T

51,399

9,54

3,056

0,029

P-D  (0,07)

P-H (0,07)

P

49,16

10,40

D

53,52

9,48

H

54,37

53,53

Ponašajni stil odlučivanja

T

48,17

10,69

5,855

0,01

T-D

T-H

P-D

P-H

P

47,27

9,47

D

52,58

10,02

H

53,53

11,49

Legenda: T – tehnička zanimanja, P- zanimanja iz oblasti prirodnih nauka, D – zanimanja iz oblasti društvenih nauka, H – humanistička zanimanja. Razlike između pojedinačnih kategorija koje nisu značajne na nivou preko 0,05, ali nisu ni manje značajne od 0,1 navedene su, ali im je nivo značajnosti naveden u zagradi.

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
B1 Ovde je primenjena kanonička korelaciona analiza.
B2 Varijabla ponašajni stil odlučivanja je na intervalnom nivou merenja.
B3 Na obe varijable sve četiri grupe imaju statistički značajno različite aritmetičke sredine.
B4 U uzorku je bilo 107 ispitanika.
B5 Kao tehnika za poređenje dve po dve grupe korišćen je t test sa Bonferonni korekcijom.
B6 Grupa T je statistički najznačajnija.
B7 Ovde su poređene četiri grupe, ali su samo dve statistički značajne.
B8 Aritmetička sredina Konceptualnog stila odlučivanaj na celom uzorku (sve 4 grupe zajedno) je između 49 i 55.
B9 U grupi T ima više ispitanika nego u drugim grupama.
B10 Tehnika koja je ovde primenjena spada u parametrijske.

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
C1 Nulta hipoteza ovog testa je da su aritmetičke sredine dve grupe jednake.
C2 Aritmetička sredina varijable mass1 se ne razlikuje od normalne.
C3 U uzorku ima 502 ispitanika.
C4 Većina ispitanika je muškog pola
C5 Tehnika koja je ovde primenjena spada u parametrijske.
C6 Distribucija varijable mass1 ne odstupa statistički značajno od normalne
C7 Aritmetička sredina varijable mass1 je manja od 60.
C8 Apsolutni izvod prve komponente varijable mass1 je 0,065.
C9 Apsolutni izvod druge komponente varijable mass1 je –0,034.
C10 Varijabla mass1 je na racio nivou merenja.

 

Tri ispitanika (Žika, Pera i Mika) premeravani su na neke tri varijable – a, b i c. Zatim su njihovi rezultati predstavljeni kao tačke u prostoru koji definišu ove tri varijable.

Žikine koordinate su (3,6,7) (znači na dimenziji a je dobio vrednost 3, na b – 6  i na c je dobio 7)

Perine koordinate su (4,9,7).

Mikine koordinate su (6,3,17).  

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
D1 Ako kao meru udaljenosti koristimo udaljenost Chebysheva međusobno su najudaljeniji Mika i Pera.
D2 Ako kao meru udaljenosti koristimo Menhetn udaljenost međusobno su najudaljeniji Mika i Žika.
D3 Euklidska udaljenost između Mike i Pere je kvadratni koren iz 16.
D4 Kvadrirana euklidska distanca između Žike i Pere je 10.
D5 Projekcije Žike i Pere na dimenziju c se poklapaju.
D6 Udaljenost Minkowskog sa trećim stepenom između Pere i Žike je kubni koren iz 28.
D7 Žikina žena je deblja od Mikine.
D8 Aristotelova udaljenost između Mike i Žike je veća od Frojdove udaljenosti između Pere i Mike.
D9 Menhetn udaljenost Pere i Mike je 18.
D10 Varijable a, b i c mogu da budu na intervalnom nivou merenja.

   

 

        Stilovi odlučivanja

 

 

Adižesove skale

 

Kanonički  par

Objašnjena varijansa

Redundansa

Kanonička korelacija

Kvadrat koef.kanon..kor.

Objašnjena varijansa

Redundansa

Značajnost

1

0,381

0,045

0,344

0,118

0,344

0,041

0,000

2

0,063

0,002

0,199

0,040

0,084

0,003

0,041

Ukupno

0,444

0,047

 

 

0,428

0,044

 

 
A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
E1 Kanonička korelacija komponenti iz prvog kanoničkog para je statistički značajna.
E2 Ali već kanonička korelacija drugog nije.
E3 Kanoničke komponente iz prvog kanoničkog para međusobno dele 11,8% varijanse.
E4 Bar jedna varijabla iz skupa stilova odlučivanja ima statistički značajnu Pirsonovu korelaciju sa bar jednom varijablom iz skupa Adižesovih skala.
E5 Varijable stilova odlučivanja i varijable iz skupa Adižesovih skala su međusobno povezane.
E6 Varijable iz skupa Adižesovih skala su na Adižesovom nivou merenja značajne na nivou 0,041.
E7 Adižesove skale su redundirane statistički značajno.
E8 Interkanonička varijansa Minkowskog je ovde veća od nule.
E9 Ovde je primenjeno multidimenzionalno skaliranje.
E10 U uzorku ima 444 ispitanika.

 
A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
F1 Kad N raste raste i BFI_E.
F2 Korelacije svih dimenzija datih u kolonama sa N su statistički značajne.
F3 Povezanost dimenzija datih u kolonama sa N i sa E je različitog smera.
F4 Varijabla N može da bude na nominalnom nivou merenja.
F5 Na E je ispitano više ispitanika nego na N.
F6 Sve prikazane korelacije su statistički značajne.
F7 Brojke u redu označnenom sa P su verovatnoće.
F8 Upitnici BFI i FIBI dobrim delom mere iste stvari (u smislu da su korelacije između analognih dimenzija dva upitnika veće od korelacija bilo koje od njih sa ostalim dimenzijama – analogne dimenzije su N i BFI_N, kao i E i BFI_E).
F9 Distribucija uzorka na varijabli N je normalna.
F10 Ovde su prikazani samo rezultati samo ženskog poduzorka.