Statistika u psihologiji

MZ M-22 A-1S, oktobar 2005

Ime i prezime:                   Broj indexa:

            Ispod svake od tabela u prilogu dat je niz tvrdnji. Potrebno je da pažljivo pročitate svaku i da nakon toga (takođe za svaku) označite odgovarajuće polje. Označite polje:

T(1) – ako se iz tabele može videti ili zaključiti da je tvrdnja u celini tačna.

N(2) – ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), ali se iz tabele može videti ili zaključiti da tvrdnja nije tačna.

B(3) – ako je tvrdnja besmislena tj.

a)ako je takva da savremene statističke tehnike i naučni postupci ne mogu ni teorijski dati podatak koji bi je potvrdio i/ili

b)ako je tvrdnja logički nemoguća ili gramatički besmislena i/ili

c)ako se u tvrdnji pominje neki nepostojeći-besmisleni statistički termin i/ili

d)ako se tvrdi da neki postojeći/smisleni statistički termin ima neku nemoguću vrednost (koju ne može da ima).

X(4) –ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), tj. takva da je moguće (makar i teorijski) postojećim statističkim i naučnim tehnikama dobiti podatak koji bi je potvrdio, ali se iz tabele ne može zaključiti da li je tvrdnja tačna ili ne (nema podataka o tome),

Važno:

1)Ni u jednoj stavki testa se ne pominje ni jedan smislen-postojeći statistički termin koji nije obrađen u literaturi (za ovaj kurs iz statistike) i/ili na nastavi.

2)Osim ako suprotno nije vidljivo iz tabele, pretpostaviti da su svi uslovi za primenu tehnike/tehnika koje su primenjene u datoj tabeli ispunjeni, tj. da su tehnike pravilno upotrebljene.

3)Statistički značajno, ako nije drugačije navedeno, znači statistički značajno bar na nivou 0,05.

4)Osim ako nije drugačije navedeno u konkretnoj tvrdnji, kada se govori o varijablama u tabeli (tako uopšteno), u njih se neće uračunavati varijabla koja deli uzorak u grupe (ako takva varijabla postoji – tj. ako je uzorak podeljen u grupe,čak i ako je njeno ime dato u tabeli).

5)Ako nije drugačije navedeno pretpostaviti da su vrednosti na varijablama pozitivno bodovane.

  Da biste položili ovaj deo ispita potrebno je da tačno odgovorite na bar 70% tvrdnji. 

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
A1 Matrica koja je prikazana na slici je matrica identiteta.
A2 Kao mera udaljenosti između objekata iz matrice korišćena je jedna od varijanti udaljenosti Minkowskog.
A3 Ova matrica se dobija u postupku analize varijanse.
A4 Dijagonalnost rednih veličina je ovde jednaka derivatu trećeg reda Euklidskih distanci.
A5 Varijabla N1_prest je kaloričnija od varijable N2_besan
A6 Euklidska udaljenost varijabli N1_Prest i N3_Ojadj iznosi 14,159.
A7 Brojke u tabeli su regresioni koeficijenti.
A8 Varijable koje počinju sa N su generalno bliže varijabli N0_neuro nego varijable koje počinju sa E.
A9 Ova matrica se može iskoristiti za izvođenje hijerarhijske klaster analize metodom najbližih suseda.
A10 Po dijagonali ove matrice nema podataka zato što bi tu trebalo da budu nule.

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
B1 Ovaj grafik se dobija u postupku multidimenzionalnog skaliranja.
B2 Dimenzija 1 (Dimension 1) na ovom grafiku bi se mogla nazvati dimenzija e-n u smislu da razlikuje e od n varijabli (varijable koje počinju na e od onih koje počinju na n).
B3 Ovaj model koristi jednu od varijanti udaljenosti Minkowskog.
B4 U ovom dvodimenzionalnom modelu udaljenost Chebyshev-a izmеđu e5_culno i e0_ekstr je negde između 0,5 i 1.
B5 Varijable koje počinju sa n iz ove tabele su na nominalnom nivou merenja.
B6 Koheziona matrica kvantnih koordinata je ovde matrica identiteta.
B7 U uzorku ima 200 ispitanika.
B8 Kvartilni intersekt druge glavne komponente prve dimenzije je međuintervalni rekombinant.
B9 U ovu proceduru je ubačeno 14 varijabli.
B10 Nominalna konfiguracija hiperprostornih pondera ovih varijabli je dijagonalna sa statističkom značajnošću na prvom setu skorova.

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
C1 X dijagonala grupe depresivnih pacijenata je harmonična na nivou 57,21.
C2 Kontrolna grupa ima više prosečne vrednosti na BDI nego ostale dve.
C3 Tehnika koja je ovde primenjena spada u neparametrijske.
C4 Brojka u koloni F-odnos predstavlja količnik varijanse između grupa (iz tabele) i varijanse unutar grupa (iz tabele).
C5 Aritmetičke sredine ove tri grupe se ne razlikuju statistički značajno.
C6 Standardne devijacije ove tri grupe se ne razlikuju statistički značajno.
C7 Varijabla BDI je bar na intervalnom nivou merenja.
C8 Kontrolna grupa je ovde statistički najmanje značajna.
C9 Brojka u koloni Depresivni je aritmetička sredina.
C10 Brojka u koloni p< je verovatnoća.

   
A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
D1 Sve varijable su na intervalnom nivou merenja (neke stvarno, a neke po definiciji).
D2 Najveća razlika između polova je na varijabli C0_Saves i ona je u korist žena.
D3 Svuda gde postoje statistički značajne razlike između polova one su u korist žena.
D4 Ali su na svim mestima gde postoje niske.
D5 Zbog velikog broja pozitivnih vrednosti ženski pol je ovde statistički značajniji od muškog
D6 Brojke u tabeli u redovima označenim sa N su verteksni ponderi drugog reda.
D7 Mera povezanosti između varijabli koja je ovde korišćena spada u parametrijske.
D8 U uzorku ima više od 200 ispitanika.
D9 Korelacija varijabli C0_Saves i N0_Neuro se statistički značajno razlikuje od nule.
D10 26,1% je verovatno da je razlika između polova na varijabli N0_Neuro  nastala slučajno.
A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
E1 Ovde je nulta hipoteza da dve grupe varijable komp imaju iste transponderske prelaze.
E2 Varijable OCMES i PRAVMES su u visokoj korelaciji.
E3 Na varijabli PRAVSAT nema negativnih razlika između distribucija.
E4 Brojke u poslednjem redu su koeficijenti korelacije.
E5 Najveću aritmetičku sredinu ima varijabla MINMES.
E6 Ni jedna razlika između poređenih distribucija nije statistički značajna.
E7 Test koji je ovde primenjen spada u parametrijske.
E8 Varijabla PRAVMES može da bude na nominalnom nivou merenja.
E9 Varijabla MINMES može da bude na intervalnom nivou merenja.
E10 Kako varijabla PRAVMES postaje statistički značajnija, tako to postaju i ostale varijable osim PRAVSAT.

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
F1 Ovde je primenjena pravougaona faktorska rotacija.
F2 Podaci koji su ovde prikazani dobijaju se u postupku kanoničke diskriminacione analize.
F3 Korelacija prvog i trećeg faktora je 0,005.
F4 Prvi factor (f1) bi trebalo najpre interpretirati na osnovu varijabli koje počinju na N.
F5 Varijabla POSTIGNUĆE je na racio nivou merenja.
F6 Varijable A6 i C1 su u pozitivnoj korelaciji.
F7 Od faktora koji su ovde prikazani moguće je dobiti integralno-vektorske matrice do najviše petog reda.
F8 Ortokumulativni ekvivalent prvog faktora (f1) je pozitivan.
F9 Svojstvena vrednost prvog faktora (f1) je veća od nule.
F10 Peti faktor je ovde u nultoj korelaciji sa svim ostalim faktorima.